U svetu veganske i vegetarijanske ishrane, proteini na biljnoj bazi igraju ključnu ulogu za održavanje zdravlja i životne energije.
Kada se upustiš u ovu avanturu prehrane, važno je da dobro razumeš koje namirnice treba da uključiš u svoju ishranu kako bi osigurala adekvatan unos proteina.
Proteini su osnovni gradivni blokovi našeg tela. Oni su esencijalni za rast i obnovu tkiva, uključujući mišiće i organe.
Preporučeni dnevni unos proteina se kreće od 0.8 do 1 gram po kilogramu telesne težine, što čini planiranje ishrane još važnijim za vegane i vegetarijance.
Razmotri uključivanje proteinskih prahova na biljnoj bazi u svakodnevnu ishranu, kao što je konopljin protein, poznat po svom profilu esencijalnih aminokiselina i sadržaju omega 3 i omega 6 masnih kiselina.
Takođe, beta-glukan u plodovima bundeve može podstaći izlučivanje serotonina, hormona sreće, što je dodatni benefit za tebe.
Nadam se da će ti ove informacije biti korisne i da će ti pomoći da doneseš pravu odluku o svojoj veganskoj ili vegetarijanskoj ishrani.
Značaj proteina u veganskoj i vegetarijanskoj ishrani
Održavanje zdravlja kroz vegansku i vegetarijansku ishranu zahteva pažljivo planiranje i balansiranje svih esencijalnih nutrijenata.
Ključnu ulogu u vegeterijanskoj ishrani igraju proteini na biljnoj bazi, koji su neophodni za pravilan rad organizma i očuvanje zdravlja.
Pored toga, pridržavanje veganske i vegetarijanske ishrane povezuje se sa smanjenjem rizika za srčane bolesti i nižim nivoom krvnog pritiska i LDL-holesterola.
Šta su proteini i zašto su važni?
Proteini su vitalni za oporavak i regeneraciju svih ćelija u telu, uključujući mišiće, kožu i organe.
Oni su sastavljeni od aminokiselina koje pomažu u mnogim važnim funkcijama u telu kao što su popravka tkiva, sinteza enzima i hormona.
Kada se ne konzumiraju izvori životinjskih proteina, važno je uključiti različite biljne izvore proteina kako biste zadovoljili sve potrebe organizma za esencijalnim i neesencijalnim aminokiselinama.
Makronutrijenti u ishrani
Razumevanje makronutrijenata je ključ za optimalno zdravlje i funkcionisanje tela. Vegetarijanska ishrana često podrazumeva balans između proteina, masti i ugljenih hidrata.
Na primer, biljni proteini iz mahunarki, orašastih plodova i semena mogu adekvatno zadovoljiti dnevne potrebe za proteinima. Pored toga, biljnom ishranom možete uneti dovoljno vlakana, vitamina i minerala, što doprinosi opštem stanju zdravlja.
Preporuka je obratiti pažnju i na unos omega-3 masnih kiselina kao što su chia semenke i alge, kako bi se postigao balans između omega-3 i omega-6 masnih kiselina.
| Makronutrijent | Izvor | Benefiti |
|---|---|---|
| Proteini | Mahunarke, orašasti plodovi | Izgradnja mišića, regeneracija tkiva |
| Masti | Avokado, orašasti plodovi, semenke | Smanjenje upala, balans hormona |
| Ugljeni hidrati | Integralne žitarice, voće, povrće | Izvor energije, očuvanje zdravlja creva |
Najbolji izvori proteina na biljnoj bazi
Kada birate visokoproteinske opcije na biljnoj bazi, postoji mnogo namirnica koje možete uklopiti u svoju ishranu.
Od mahunarki do orašastih plodova, svaka od ovih namirnica vam može pomoći da postignete svoje ciljeve vezane za unos proteina kao vegan ili vegetarijanac.
Evo detalja o nekim od najboljih izvora proteina na biljnoj bazi koje treba da uzmete u obzir.
Mahunarke
Mahunarke kao što su pasulj, sočivo i grašak odlični su izvori proteina.
Pola šolje kuvanog sočiva ima oko 9,02 grama proteina, dok pola šolje crnog graha pruža 8,86 grama proteina. Slanutak takođe nije za zanemarenje, sa 7,05 grama proteina na 100 grama.
Orašasti plodovi i semenke
Orašasti plodovi i semenke ne samo da su bogati proteinima, već i važnim masnim kiselinama. Na primer, 30 grama badema sadrži 6 grama proteina, dok 30 grama pistaća pruža 5,73 grama proteina. Indijski oraščići sadrže 4,34 grama proteina na istu količinu.
Što se tiče semenki, chia seme sadrži osam puta više omega-3 masnih kiselina od lososa i 2 grama proteina po kašiki. Konopljine semenke pružaju 10 grama proteina u tri kašike.
Celovite žitarice
Jedna šolja kuvane kinoe sadrži 8 grama proteina. Ovas je takođe odličan, sa 10 grama proteina na 100 grama.
Ove žitarice takođe doprinose unosu vlakana i drugih esencijalnih nutrijenata.
Organska soja i prerađevine
Organska soja i njene prerađevine kao što su tofu i tempeh predstavljaju visokoproteinske opcije koje se često koriste u veganskoj i vegetarijanskoj ishrani.
Tofu sadrži oko 15 grama proteina na 100 grama proizvoda, dok tempeh sadrži 18,5 grama proteina na 100 grama.
Ove namirnice su lako prilagodljive različitim kuhinjama i mogu se koristiti u raznim jelima, od stir-fry-a do namaza.
| Namirnica | Proteini (grama po porciji) |
|---|---|
| Bademi (30g) | 6g |
| Pistacije (30g) | 5,73g |
| Indijski oraščići (30g) | 4,34g |
| Chia semenke (1 kašika) | 2g |
| Sočivo (pola šolje) | 9,02g |
| Slanutak (100g) | 7,05g |
| Crni grah (100g) | 8,86g |
| Kinoa (šolja kuvana) | 8g |
| Tofu (100g) | 15g |
| Tempeh (100g) | 18,5g |
Planiranje obroka sa visokoproteinskim biljnim namirnicama
Planiraj obroke uz mahunarke, tofu, semenke i orahe kako bi obezbedio dovoljan unos proteina
Planiranje obroka predstavlja ključan korak ka zdravlju, naročito za one koji biraju namirnice bogate proteinima na biljnoj bazi.
Kombinacija različitih izvora proteina, kao što su mahunarke, orašasti plodovi, celovite žitarice i soja, ne samo da osigurava unos esencijalnih nutrijenata, već pomaže i u postizanju balansirane ishrane.
Prema podacima, oko 9.1% svetske populacije pretrpi od hronične bubrežne bolesti (CKD), a proteinski unos iz biljnih izvora može igrati veliku ulogu u kontrolisanju simptoma.
Iako vegetarijanske dijete mogu biti niske u određenim esencijalnim amino kiselinama i mikronutrijentima, pravilno planiranje obroka može pomoći u prevazilaženju tih deficita, kako su pokazale studije iz Italije i Izraela.